Наслови:

ПРЕДСТАВЉЕНА ЕДИЦИЈА КЊИГА „СРБИЈА 1914-1918“

Поводом Дана државности Републике Србије, Светосавска омладинска заједница (СОЗ) у Брчком приредила је 14. фебруара 2015. у Парохијском дому брчанског саборног храма Успенија пресвете Богородице  промоцију едиције књига «Србија 1914-1918» што ју је објавила издавачка кућа «Прометеј» из Новог Сада у сарадњи са Радио-телевизијом Србије, а која је проглашена за издавачки подухват на Сајму књига  у Београду 2014. године.

Представљајући ово монументално дјело српског издаваштва, директор «Прометеја» Зоран Колунџија упознао је малобројне учеснике овог културног догађаја са генезом настанка свих 15 књига које чине ову едицију и са њиховим ауторима, почев од једног од најистакнутијих савремених младих историчара Милоша Ковића, аутора књиге  од 1000 страница «Гаврило Принцип – документи и сећања».

Он је указао на је недопустивост релативизације и прећутикивања истине о  српским жртвама Великог рата како је то чињено у прошлости.

Говорећи на промоцији едиције књига «Србија 1914-1918», новосадски историчар Ђорђе Ђурић казао је да је приступајући писању илустроване хронологије «Србија у Првом светском рату»  желио да поводом великог јубилеја – 100. годишњице од почетка Великог рата, широкој читалачкој публици предочи што више сажетих  чињеница јер, како је нагласио, јубилеји и служе да се из прошлости врате приче о великим вриједностима»

– Како је то било и најављивано, да би се бацила сјенка на  велики јубилеј, наметнута је бесмислена теза да се утврди  да ли је Гаврило Принцип херој или терориста. Немогуће је да један младић изазове рат. Србија није жељела рат који је изазвао велике одмазде и у Србији и у Босни и Херцеговини. Био је то само један у низу атентата који су тих година догодили у Европи и свијету, али је само овај  искоришћен за објаву рата, истакао је Ђурић.

Међу мноштвом занимљивих чињеница што их је навео из своје књиге која је дио  едиције «Србија 1914-1918»  посебно се издваја она, до прошле године, како је напоменуо, мало позната и историчарима,  која се односи на мистериозну, никад званично објашњену и објелодањену смрт посланика цасске Русије Николаја Хартвига у Београду 10. јула 1914. у вријеме «јулске кризе».

Осврћући се на питање утврђивања ратне одговорности и  ревизије историјске истине, Ђурић је подсјетио да је у 232. члану Версајског мировног уговора написано да је Њемачка изазвала Први свјетски рат, те да јој је наложено да на име ратне одштете измири дугове у укупном  износу од 247 милијарди златних марака, што би довело у питање опстанак Вајмарске Републике, да би потоњом ревизијом историјских факата била ослобођена од одговорности за избијање Великог рата.

Бранислав Рибар