Наслови:

Посавјетујте ме оче – Прва емисија

 

Доносимо вам одговоре на ваша питања и свакодневне недоумице из духовног црквеног живота.  У наставку текста можете прочитати одговоре на питања из прве емисије Посавјетујте ме оче. Подсјећамо вас да путем странице Посавјетујte ме оче можете анонимно  поставити питање на које ће одговор дати Архијерејски намјесник брчански протојереј – ставрофор Драган Ћирковић.

Прва емисија

Питање бр.1

ПомажеБог!
Свједоци смо када је год света Литургија много народа касни и да улази у цркву у току самог богослужења ,цјелива иконе ,оставља новац,пали свијеће итд. То се највише дешава када се чита свето Јеванђеље.Такође један број људи напусти Литургију прије краја.Такође велики број људи дође на вријеме , али иду палити свијеће и тамо се задржавају више него што је потребно и онда улазе праве гужву и што је најгоре ометају сам ток Богослужења.Такође примјећујем да црквена продавница ради у току Богослужења и народ се забави куповином и заборави зашто је дошао. У много сам манастира био и тамо оног момента када почне СВЕТА ЛИТУРГИЈА све активности престају продавнице се затварају и сви хитају у храм осим ако нема неко друго послушање. Пуно сам ствари навео и моје питање се може свести на то да ми одговорите како се тачно требамо понашати у цркви и око цркве у току богослужења.
Унапријед хвала!

ОДГОВОР

Бог Вам помогао! Црква или храм је молитвено мјесто, дом Бога Живога. Сваке недеље или празника када се приноси Св. Тајна Евхаристије на Литургији,  (ЛИТУРГИЈА-грчка ријеч  значи заједничко дјело, дјело народа, јавна служба. У црквеном смислу, то је дјело Цркве, дјело свега народа Божијег, служба Цркве која се назива  Тајном над Тајнама), по ријечима  Светих  Отаца, небо се спушта на земљу. Православни вјерник треба да је свјестан тога и онда сходно треба по траженој светости и да се опходи. Најприје, сви који иду на молитву у храм требају  бити прилично одјевени. Доћи 10-15 минута прије почетка службе и купити свијеће ко их жели  прислужити за здравље, напредак и сваковрсно добро својих ближњих или за душевни мир и радост уснулих у Христу. При уласку у храм налазе се Христова и Богородичина икона, коју можете,  прекрстивши се побожно уз благи наклон цјеливати и изговорити  ријечи у себи: „Ући ћу у Дом твој, поклонићу се са страхом храму Твоме светоме…“ и идући тако тихо и нечујно ка цјеливајућој икони, направимо три поклона крстећи се и изговарајући: „Боже, буди милостив према мени грешноме или грешној  и помилуј ме“, станемо у одговарајућу страну (десно мушкарци, лијево жене, а испред стоје дјеца).  У току молитве треба бити концентрисан на ријечи које изговара свештеник или појци пјевају и тако се с душно у заједници молити Богу.

Нажалост Ви сте, као и многи примјетили и можете сваке недеље видјети другу слику у свим нашим православним храмовима,а све то због вјерске не марности и не ревности према Богу-никоме другом. Свети Оци опомињу сав род православни да се чува приче у храму као ватре. Вјерни народ, који је присутан на посведневним молитвама (Јутрење и Вечерње)  или у недељу на Литургији, треба да је у духу побожности , кроз хришћанску скрушеност, окренут само молитви и да не губи пажњу ако  би неко и чинио испред њега или ње горе поменуте гријехе и пред Богом и пред људима.

Много тога још има да се каже о понашању и молитвеном учествовању на светој Литургији, али имају мале књижице, које су свима доступне при црквеним продавницама, које управо говоре о томе, а и Ваш духовник је на располагању увијек за разговор и сваку врсту духовне помоћи. Онај који Бога носи у срцу слушаће ријеч Божију преко изабраног рода свештеничког и чиниће што је благом Богу угодно, а на спасење душа наших.

Радујући се и у будуће заједничкој молитви, желим Вам свако добро, мир и изнад свега благослов Божији.

Питање бр.2

Помаже Бог Оче!
Чини ми се да се често сусрећете са овим питањем, али с обзиром на различита мишљења и ставове који је Ваш по питању учесталости причешћа. Колико често човјек треба да се причести у току једног поста? Негдје скоро се појавио текст Архимандрита Саве Јањића гдје он каже да човјек кад мисли да је достојан не треба да се причести, а да кад је најнедостојнији треба да се причести и да би требало на свакој литургији приступити причешћу, а у току Великог Васкршнјег поста и на Литургијама пређеосвећених дарова. Шта Ви мислите о свему овоме?

ОДГОВОР

Бог Вам помогао! Поставили сте питање везано за нешто што је најважније и нај светије у току животу једног човјека по ступању у Православну Цркву, а то је Света Тајна Причешћа-Евхаристија, без које никоме нема спасења. Могло би се једноставно одговорити на ово питање: ,, Треба се причестити онолико пута колико ваша душа и тијело имају потребе за тим.“ Али треба знати шта све предходи овој Св.Тајни.

Сваки православни вјерник, прије сједињења са Богом-Христом  кроз Свету Тајну причешћа, треба  да прође кроз дисциплину послушности према Богу, а то се чини кроз православни пост. И након те врлине послушности и жртве, треба приступити покајању кроз Свету Тајну Исповијести. Само тако се достојно сједињује са Господом. Нико Вама не може одређивати колико   ћете пута се причестити у току било којег вишедневног поста, јер Ви најбоље познајете своју душу. А ријечи Архимандрита Саве Јањића гдје како Ви кажете да  он каже:,, човјек кад мисли да је достојан не треба да се причести, а да кад је најнедостојнији треба да се причести“…., највјероватније су узете из контекста, јер и Свети Оци опомињу све нас да пазимо да нам срце и душа не утрну због прекобројног приступања Светој чаши.

Православни треба да знају да када примају  Свету Тајну Причешћа (тијело и крв Христову у виду хљеба и вина) морају се припремити за нешто најсветије и онда требају: умити своје тијело и главу, обући најбоље прикладно одијело које имају  и у смирености својој приступити Светој чаши.

Желећи Вам да се кроз живот у Цркви и сједињењем у Христу у Светом Причешћу убројите у изабрано стадо Божије, призивам благослов Божији на Вас и желим Вам сретан скори почетак Васкршњег-Часног поста.

Питање бр.3

Оче, шта значи у црквеном календару ове 2015. на светог Ђорђа, пише у загради Преполовљење. Хвала

 ОДГОВОР

Преполовљење то је дан који повезује два велика празника: Васкрс и Духове. Слави се 25. дан послије Васкрса и ове године пада тачно на дан посвећен Св. Великомученику Георгију, јер и од Св Ђорђа, како наш народ назива овај празник, има 25. дана до празника Силаска Светог Духа на апостоле. Постанак овог празника везује се за догађај када је Господ Исус Христос у трећој години своје јеванђелске проповједи, на преполовљење старозавјетног празника Педесетнице, тј. јеврејског празника Сјеница, открио своју славу и силу (Јн 7,14-36), том приликом је рекао: „Ко је жедан нека дође мени и пије.“

Смисао празника средине – преополовљења Педесетнице, јесте истицање везе између Оца, Сина и Светог Духа. У сриједу, четврте недеље од Пасхе (тачно између Пасхе и Духова), прослављамо Христа Посредника. Њега је послао Отац, а Он даје обећање о ниспослању Светог Духа. Врло је карактеристично и то што икона коју на овај празник Преполовљења користимо, изображава Христа који подучава у храму у Јерусалиму. Јеванђеље које се чита на преполовљење (Јован, 14, 30) почиње следећим речима: „А већ у Половини празника дође Исус у храм и учаше“. Празник о коме је ријеч јесте празник Шатора, који су Јевреји прослављали као Сукот (септембар-октобар). Састојао се од благосиљања плодова и благодарења Богу због тога што их је заштитио у пустињи. Свако добро од Господа.

Питање бр. 4

Поштовање, крштен сам у католичкој Цркви, дијете из мијешаног брака. Одрастао сам уз православне обичаје. Чуо сам да постоји један обред како бих прешао у Православну вјеру. Јер идем редовно у православну Цркву и тако се и осјећам, и желим да преузмем дједову славу. Можете ми помоћи и објаснити око тог питања. Унапријед хвала.

ОДГОВОР

Свакако, драги брате у Христу, да било ко по својој слободној вољи, датој му од Бога, може постати члан Православне Хришћанске Цркве. Као што је један Бог тако је и спасење у Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви. Православна Црква признаје крштење вјерних у римокатоличкој цркви али као непотпуно. С тога ко жели постати члан Православне Цркве најприје мора се обратити свештенику гдје живи и обитава Парохијска Заједница у оквиру Православне Цркве. Свештеник ће најприје добро испитати таквог, његово расположење и чистоту његове намјере. Поучиће га у православној вјери и утврдити у њој. Пошто га тачно испита и са сваком ревношћу научи вјери, упутиће га да исповједи све своје гријехе које памти од младости своје, одмах по ступању у Православље.

Најприје се приступа чину примања православне вјере оних који су измалена били одгајани изван Православне Цркве, а имају истинско крштење у име Оца и Сина и Светога Духа. Пошто се обави претходни чин онда се врши Света Тајна Миропомазања, односно чин помазивања Св. Миром за онога који приступа православној вјери и присаједињује се Цркви васељенској. Затим се миропомазаном даје благослов да се на првој божанственој Литургији причести тајнама Тијела и Крви Господње, предходно приступивши потпуној тајни исповијести тј. покајања. Благодат и милост од Сведржитеља Творца неба и земље и  свега видљивог и невидљивог нека буде са тобом брате.

Питање бр.5.

Како може Човјек да се искупи за смртни гријех, посто ми неда мира, а начинио сам га пре равно 20 година? Хвала унапред!

ОДГОВОР

Данас велики број чланова наше Цркве Православне чине многе смртне гријехе, а да тога и нису свјесни или неће да чују глас разума и опомене од својих духовника. Смртни гријех православног хришћанина, неисцјељеног дужим-потпуним покајањем, подвргава сагрјешившег вјечној муци. Смртни гријеси за хришћане су следећи: гордост, среброљубље, блуд-разврат, завист, неумјереност у јелу и пићу, гњев, очајање у лењости, немарност према свом вјечном спасењу, jepec, раскол, богохулство, отпадништво, врачање, очајање, самоубиство, , прељуба, противприродни блудни гријеси, родоскрвнуће, светогрђе, убиство, крађа, лоповлук и свака сурова, нечовјечна озледа. Само један од ових гријехова – самоубиство – не подлеже лијечењу покајањем, а сваки од њих усмрћује душу и чини је неспособном за вјечно блаженство, док она не очисти себе одговарајућим покајањем. Ко падне у смртни гријех нека не запада у очајање! Нека прибјегне лијеку покајања, на које га до последњег минута његовог живота призива Спаситељ, благовјестећи у светом Јеванђељу: Који вјерује у Мене, ако и умре, живјеће.

Веома је мучно пребивати у смртном гријеху, мучно је када се смртни гријех претвори у навику! Никаква добра дјела не могу да искупе из ада (пакла) душу која се до свога разлучења од тијела није очистила од смртног гријеха.

Зато брате који 20. година носиш то грјеховно бреме, скини га са плећа душе своје приступивши Светој Тајни Покајања или Исповијести. Дали си икада чуо ријечи: ,, Нема гријеха који Господ неће опростити, ако се истински из дубине душе и срца свога покајеш“!?  Ако си припадник Хришћанске Православне Цркве, нађи себи духовника при било којем храму илу манастиру и отвори душу своју не скривајући ништа ( јер ћеш имати стоструки гријех) што си грешно чинио од ране младости своје и поново се роди духом својим. Свештеник – духовник он ће те упутити шта даље требаш чинити.

Молим се, да ти Свемогући Господ Бог да снагу вјере, да то и учиниш и спознаш радост живота у Христу. Мир с тобом.