Наслови:

Мисионарска писма – Пострадалом трговцу кога су сви напустили


6. Писмо

Пострадалом трговцу кога су сви напустили

Пишеш да си пропао.

Пријатељи те оставили. Једни окрећу главу од тебе, други ти се ругају. Само те вера у Бога држи, да не полудиш или да не учиниш зло од себе. Тако пишеш.

Пропало имање, ниси пропао ти. Пропао трговац не значи још пропао човек. Богатство се није родило с тобом; на путу живота оно се прилепило уза те; на крају живота оно се мора одлепити од свакога. Али оно се одлепило од тебе пре краја твога живота, и то те огорчава. Но баш то многима је послужило на највећу срећу. Јер одлепивши се од гњилог богатства земље они су још имали довољно времена да обогате душу своју Богом. За оне пак који збацују са себе самар богатства у истом часу кад и самар тела, може да буде доцкан за све и изгубљено све.

Поштено сам радио, пишеш. Но поштењу је обећана вечна награда а не привремена. Од поштена рада човек се може обогатити, може и осиромашити. Али као што богатство не чини поштењака више човеком тако га ни сиромаштво не чини мање човеком. Ко друкчије мисли, тај не живи у хришћанској ери него у старој незнабожачкој, у којој се вредност човека мерила на кантар теговима злата. Христос се зато и дао распети на Голготи, да би уништио то варварско мерило међу људима, и да би поставио друго, духовно и морално.

По Христовом мерилу оно што чини трајну вредност у човеку нити се од богатства прилива нити од сиромаштва одлива. Него од јаче или слабије љубави према закону Божијем зависи плима или осека те трајне вредности, која не силази у гроб са телом.

А што су те пријатељи оставили у невољи, па сад или окрећу главе од тебе или ти се отворено ругају, то је заиста болно, но то је само ново сведочанство прастарог људског искуства. Кад су Господа Христа распели на крст, где бише они који га пре тога хтедоше учинити царем? и они који му клицаху: Осана? Нигде ниједног. Под крстом су стајали само равнодушни и ругачи. Римски каплари досадно су зевали, а јеврејски пси злурадо су лајали. И под твојим крстом стоје или равнодушна зевала или злурада лајала. Буди радостан што капљица твоје горчине личи на море горчине распетога Господа.

Добро је што држиш веру Божију. И она ће тебе држати у овим тегобним данима, који ће проћи као магла. Гле, човек држи у руци штап, а штап држи њега на низбрдици. Неки људи носе штап као украс, други опет ради помоћи на мучним путовима. Вера у Бога и краси и помаже човека. Док си био имућан ти си је држао више као украс; сада ти је она постала неопходан поштапач. Она има светлије лице кад служи и помаже него кад само краси.

Да не полудиш, велиш. Не бој се: мало је њих полудело од сиротиње а много, премного, од богатства.

Да не учиниш зло од себе, пишеш. На самоубиство ли помишљаш? Па то је тек пир ђаволски. То значи не ићи ни за вољом Божијом ни за вољом својом него за вољом сатане. Уже око врата – вечни живот изгубљен. И заиста, у наглом и неповољном преокрету у животу твоме ништа човека не може одржати изван живе вере у живога Бога, који даје и узима, и узима и даје, кушајући при томе веру нашу и љубав нашу.

Безверци се спуштају с Јудом у поток да се обесе, а душе с јуначком вером пењу се на Голготу да испију чашу горчине и – васкрсну.

Бог нека ти је на помоћ.