Наслови:

Мисионарска писма – Једној госпођи о томе: Како се мртви свете


МИСИОНАРСКА ПИСМА

12. Писмо
Једној госпођи о томе: Како се мртви свете

Пишеш ми, да те нешто узнемирава у сну. Некаква три детета јављају ти се чим склопиш очи, па ти се смеју, ругају, прете и застрашују. Ишла си, велиш, паметним људима и тражила лека. Они су ти казали: то није ништа! Ти си им рекла: Кад није ништа, одагнајте ту неман од мене! Зар може бити ништа оно што ми не даје мира већ шест месеци? А они теби на то: промени ваздух, иди у весела друштва, храни се боље; то је обична хипокондрија.
Знам ја, сестро, те паметаре. Они су узели на зуб тако неколико речи као: хипокондрија, телепатија, аутосугестија, којим прелазе преко једне неоспорне духовне стварности на дневни ред, то јест на ваздух, весеље, месо, селтерс и вино.
А ја ти кажем: та три детета што ти се јављају јесу она иста три твоја детета, која си ти, по сопственом признању, умртвила пре него што их је јарко сунце живе целивало. И они ти се сад свете. А освета мртвих је ужасна и преужасна. Како се ти називаш књижном женом, ја ћу ти из књига и говорити. По књигама ти ћеш се сетити Магбета, или како је једног енглеског краља убио дух убијеног човека. Читала си свакако, како је краљ Владислав, убица краља Владимира, био убијен од духа Владимирова.
Но можда ниси читала о следећем случају. Цар византијски Констанс имао је брата Теодосија, кога није волео, јер се бојао, да га овај не обори са престола. Због тога Констанс присили Теодосија, да прими ђаконски чин. Али страх није остављао цара ни надаље. Најзад се реши цар на злочин. Удеси, те Теодосија мучки убију. Сад је дахнуо душом мислећи да се за навек ослободио свога такмаца. Но незналица није ни слутио, да су мртви јачи од живих, и да онај ко убија невина човека у ствари не побеђује него полаже оружје пред убијеним. После тога једне ноћи јави се убијени ђакон Теодосије своме брату цару са чашом крви, која се пушила, и викне страхотним гласом: „Пиј, брате!“ Цар скочи, узбуни цео двор; но нико му ништа није знао рећи. Друге једне ноћи понови се иста сцена: ђакон са чашом крви и језивим криком: „Пиј, брате!“ Цар узбуни цео Цариград, но све је бленуло у њега као у тебе они паметари, који те шаљу на ваздух и бољу кујну. Опет једне ноћи понови се исто. Најзад је цар Констанс, здрав читав у вече, нађен једног јутра мртав у својој постељи.
Читаш ли Свето Писмо? Тамо је све речено, све објашњено, како и зашто се мртви свете живима. Прочитај још једном о Каину, који због убиства свога брата нигде и никад није имао мира. Па како се дух увређеног Самуила светио Саулу. Па како је јадни Давид грозно страдао, годинама и годинама, због убиства свога војводе Урија. И још прочитај, ако умеш, хиљаде и хиљаде познатих сличних случајева од Каина до тебе. Па ћеш разумети, шта те мучи, и зашто. Разумећеш, да је свет убијених јачи од својих убица, и да се страшно свети.
Прво то разуми и схвати. Потом чини све што можеш за поморену своју децу. Па ће ти милостиви Бог, код кога нема мртвих, опростити и даровати мир. А шта све треба да чиниш, питај цркву. Свештеници то знају.
Бог нека те помилује.