Наслови:

Мисионарска писма – Хаџи Јовану који пита: Шта је најважније за спасење душе


МИСИОНАРСКА ПИСМА

14. Писмо
Хаџи Јовану који пита: Шта је најважније за спасење душе

И ја ћу тебе нешто упитати, драги сапутниче, па какав одговор даш мени дао си и себи. Шта је, дакле, најважније за дете новорођенче? Да ли храна, или топљење, или купање, или чување? Можеш рећи, да је нешто од овога неопходније од другога, но признати мораш, да је све ово четворо веома важно за правилно напредовање детета.
Душа једног пробуђеног и покајаног човека јесте као тек рођено дете. Сети се, како је Христос говорио Никодиму о поновном рођењу човека. Новорођеној души потребно је и да се храни науком Христовом, и да се чисти постом и молитвом, и да се греје љубављу наспрам Створитеља свога, и да се бодро чува контролом мисли и жеља од свих стрела и пагуба.
Није ли Спаситељ поручио нама преко апостола Својих: ако имате љубав к мени, заповијести моје држите! Није рекао држите једну заповест, него држите заповести, то јест – све. А Христове заповести односе се на наше трудове око наше сопствене душе. Није један труд него многи трудови.
Ти си познат воћар. Колико трудова имаш ти око једне воћке? И ниједан не изостављаш. Како онда смемо изостави-ти иједан труд око душе своје, једине имовине наше, коју несити гроб не гута?
Гле, ти си сматрао, да је за твоју душу потребан био чак и хаџилук у Јерусалим. То није изрична заповест Божија, па ипак си ти из љубави према Господу своме и ради душе своје и тај труд предузео. Како ли онда смемо пренебрећи ма и једну изричну заповест Спаситеља нашег као маловажну?
Мир ти и радост од Господа.